Broćiči iz Guče – uzgajivači konja i ugostitelji

Broćiči iz Guče – uzgajivači konja i ugostitelji

 

Broćići spadaju u najstarije gučke familije. Nije utvrđeno kada su se doselili u ove krajeve. Uvek su bili brojna i dobrostojeća familija koja je posedovala zemlju pored Bjelice i Morave., vinograde u Loznici, voćnjake, pašnjake i zabrane po brdima oko Guče. Gajili su puno stoke. U popisu iz 1822. god. zabeleženo je da je Jovan Broćić, pored ostale stoke, imao i 140 koza. U popisu iz 1863. godine, kao imućni ljudi pominju se Milan Broćić, zemljiodelac, sa braćom Milojem i Damjanom, Luka Broćić sa braćom Jankom, Zdravkom i Mlađenom, Milić Broćić sa sinovima Milovanom i Milošem i bratom Milosavom, Milutin Broćić sa sinovima Milivojem i radisavom I bratom Milovanom. Kao stočari, pored ostalog, svi su gajili i konje. Dok su drugi Gučani za prevoz razne robe i putovanja koristili volovske, oni su samo konjske zaprege.

Među najpoznatije Broćiće iz 19.veka spada, svakako, Damjan Broćić. Za njega se zna da je dao zemlju državi da se podignu sreske zgrade u Guči. To je pomoglo da se Guča brže razvije kao sresko mesto u centru Dragačeva. O Damljanu najrečitije svedoči epitaf na starom groblju u Guči (više Osnovne škole):  Damjan Broćić, sin Joksima i Paune Broćića, odličan Građanin, neumorni radnik do poslednjeg časa, nežni roditelj svoje porodice, pobožan I verni sin Svete Crkve, koju je uredno posećivao, dugo godina kmet I Predsednik Opštine Gučke.Damjan je bio Komandir Čačanskog Eskadrona, junački ratnik u svim ratovima, Vojnički dobrotvor, narodni Poslanik, zbog čega je odlikovan takovskim krstom IV I V stepena. Rođen 3. oktobra 1837.g. a umro 14 novembra 1908.g. Bog da mu dušu prosti.Ovaj spomenik podigoše mu sinovi Vlajko sa braćom.

Pored toga što su bili dobri zemljoradnici, stočari, voćari i vinogradari, Broćići su godinama bili poznati i kao ugostitelji. Najpoynatija među njima je bila Gina Bročič, koja je početkom 20. veka u centru Guče imala Hotel Broćić, pa kafedžija Damjan – Dačo Broćić. Posle njih kafane su držali Milisav Broćić, Božo Broćić, Predrag Dačo Broćić, Lazar Broćić, Strajin Broćić, Miloš i Milojko Broćić i Milan Broćić. Danas u Guči rade tri Broćića kafane. Kafana Dačo,  koju drži Predrag Dačo Broćić, najazi se u centru Guče, Solanum koju drže Miloš i Milojko Broćić na periferiji a Zlatna potkovica koju drži Milan Broćić dominira na jednom malom brežuljku pre ulaska u Guču.

Od skromne kafane kakvu je nekad držao Božo Broćić, Zlatna potkovica je dograđivanjem i osavremenjavanjem, postala danas ugostiteljski objekat koji gostima pruža sve najbolje – kako spoljnim i unutrasnjim ambijentom, tako i hranom i pićem. U njoj se strogo vodi računa da svaku gost bude dobro dočekan i ugošćen. Njen prvi vjasnik Božo Broćić, između dva svetska rata, bio je poznati fijakerista. Posao je preuyeo I nasledio od svog oca Mihaila. Trudio se da uvek ima najlepši fijaker i čeze i najlepše konje. Tako je imao uvek više mušterija, viđenih Gučana, činovnika i trgovaca od Gvozdena Božanića Vranja iz Guče i  Radisava Pantovića Zvone iz Viče. Božo je godinama prevoyio trgovcima raynu robu, putnike i pošiljke na relaciji Guča – Čačak. Za knjižaru Bogosava Broćića redovno je prevozio novine koje je ovaj prodavao. Vozio je gučane po seoskim saborima i drugim godetima. Posle drugog svetskog rata vreme je učinilo svoje, zaprežni prevoz zamenila su motorna vozila – kamioni i autobusi. A i Božo je došao u godine u kojima se više nije moglo biti fijakerista.

Oslanjajući se ugostiteljsku tradiciju svoje familije, Božo Broćić je na svom imanju, jednom brežuljku na ulasku u Guču, našao pogodno mesto i podigao zgradu za kafanu. U početku, posao je bio skroman kao i sama kafana, ali dobro piće i hrana postepeno su privlačili sve više gostiju. Božo se sa svojim ukućanima, posebno sa sinom Strajinom, trudio da svakog gosta dočeka, ugosti i isprati kako to i dolikuje. Strajin kafanu dograđuje i proširuje povećavajući i broj gostiju.

Sadašnji vlasnik Milan Broćić, Božov unuk, napravio je od  *Zlatne potkovice* ugostiteljski objekat koji privlači svojim izgledom, unutrašnjom dekoracijom, hranom, pićem i uslugom. Tako je Zlatna potkovica postala poznata ne samo u Guči i Dragačevu, već širom Srbije.

Danas je familija Broćić još brojnija nego ranije. Pored ljubavi prema konjima i ugostiteljstvu, mnogi njeni članovi završili su fakultete (neki postali i doktori nauka). Više njih postali su uspešni poslovni ljudi i političari.

U spomen Svetomira Broćića, velikog ljubitelja konja, Broćići su u Guči osnovali prvi Konjički klub – Svetomir Broćić. Tako i na taj način čuvaju tradiciju svoje familije.

Tekst priredio Nika – Nikola Stojić