Prvi sabor

PRVI SABOR TRUBAČA U GUČI

 

Prvi Sabor 1961.

(14. oktobra 1961. godine)  “A onda… dogodio se Dragačevski sabor trubača u Guči. Sabor svih sabora. Najsabor“.

Posle priprema, na Pokrov Presvete Bogorodice u porti gučke crkve Svetog arhangela Gavrila, 14. oktobra 1961. godine, održan je Dragačevski sabor, koji je sve do 1971. nosio naziv Dragačevski sabor seoskih trubača Srbije. Dogodilo se te subote nešto što će se pretvoriti u kulturno čudo. Po njemu će se prepoznavati, ne samo Dragačevo, već i Srbija.

sabor

List “Čačanski glas“, koji se takođe ubraja u osnivače ove manifestacije, iz pera Milana Đokovića, ovako je prikazao otvaranje takmičarskog dela: “Kako je divno izgledao program sabora… Pesma “Sa Ovčara i Kablara“ je postala saborska himna… Nju su, na svečano dekorisanoj tribini, odsvirali svi orkestri zajedno i to tako znalački da su mnogima u publici od radosti i suze poletele. Bio je to divan prizor, kakav se ne zaboravlja…“ Ove pozdravne reči je uputio gostima Vlastimir – Lale Vujović predsednik Prvog saborskog odbora, pri otvaranju ove manifestacije. Inače, Vujović je otvarao i naredne sabore: 1963. i 1964, kao i 1985. godine.
Takmičila su se četiri orkestra, sva četiri iz dragačevskih sela: Desimira Perišića iz Goračića, Dragiše Kovačevića iz Graba, Dragan Jovanović iz Dljina i Srećka Obradovića iz Rtiju. Ocenjivao ih je stručni žiri: Miodrag Vasiljević, profesor Muzička akademije iz Beograda, Dragoslav Dević, muzikolog iz Beograda, Branko V. Radičević, književnik iz Beograda, Nikola Kolaković, pevač narodnih pesama iz Beograda i Vlastimir – Lale Vujović, predsednik Saborskog odbora. Oni su za prvu trubu Dragačeva proglasili Perišića, a za najbolji orkestar – sastav iz Dljina.

Interesantan je podatak da su, od svih trubača koji su nastupali na ovom Saboru, samo trojica živa – Tomo Alempijević i Nedeljko i Dragan Jovanović, svi iz Dljina. Priredbu je režirao Vladimir Atanacković iz Beograda. Voditelj je bio Radoslav Protić iz Guče.

Gizdavo je bilo kolo staraca i starica iz Kotraže, Donjeg i Gornjeg Dubca sa Krstomirom Sretenovićem, nosiocem Karađorđeve zvezde iz Rtiju, koji je u svojoj 73. godini prvi “ustrelio“ svadbarsku jabuku. Najbolji bacač kamena s ramena bio je Milan Dobrosavljević iz Kotraže, a među rvačima u kosti – Milinko Pajović iz Turice.
Prelepa je bila izložba vezova i tkanica. Izabrani su nosioci najlepše tradicionalne narodne nošnje – Milka Protić, Branko Zoćević, Natalija Đurović iz Guče i Miljko Ocokoljić iz Lise. Nisu izostale ni izložbe poljoprivrednih proizvoda i stočnih grla, kao i Industrijskog kombinata “Guča“ (u kafani “Dačo“). Rukorad tkalja Dragačevske zadruge žena iz Donjeg Dubca je izlagan na svim narednim saborima (1961 – 2010).
Ipak, najveće uzbuđenje izazvalo je takmičenje trubača. Bila je to svirka za pamćenje. Dragačevski specijaliteti su pripremani u dve šatre – Dragoljuba Milivojevića iz Kotraže i Miša Mijatovića iz Viče. U crkvenoj porti, iz kazana “čučavca“ je potekla i rakija, koja je služena gostima. Sabor je organizovala Kulturno-prosvetna zajednica opštine Guče. Nagrade su obezbedili: ilustrovani list “Duga“ iz Beograda, koja je najboljem trubaču (sve do 1968) darivala trubu, zatim “Čačanski glas“ iz Čačka, STV “Partizan“ i Kulturno-prosvetna zajednica Guče. Prvi sabor trubača je doživeo veliki uspeh. O njemu se pisalo naširoko u novinama i govorilo u programima svih radio stanica.

Dokumentarni film o Prvom saboru – “Prva truba Dragačeva“ je režirao Mladomir Puriša Đorđević, za koji je dobio međunarodnu nagradu. Kasnije, dokumentarce su snimali poznata imena svetske i naše kinematografije: Emir Kusturica, Živojin Pavlović, Krsto Škanata, Kamenko Kaluđerčić, Žorž Skrigin, Pjer Nikolić, Dušan Milić…
Prvi događaj je uvek za pamćenje, za nezaborav, za (pod)sećanje… Svako finalno takmičenje trubačkih orkestara Srbije, uz pucnjavu prangija sa okolnih brda, iz 200 truba (ot)počinje saborskom himnom “Sa Ovčara i Kablara…“ a završava melodijom “Maršem na Drinu“. Od Prvog sabora, zbog neprocenjivog saborskog bogatstva i afirmacije i prezentacije ovog – dragačevskog kraja, Dragačevci, osobito Gučani, na zvuk trube ustaju u njenu čast i Trubu pišu kao Ljubav – velikim slovom.
DAN ZA PAMĆENJE

(Otvaranje Prvog sabora)

Biranim rečima, takmičenje je otvorio 14. oktobra, Vlastimir Lale Vujović, predsednik organizacionog odbora:

Dragi gosti, U ime Kulturno-prosvetne zajednice i ostalih organizatora našeg Dragačevskog sabora, najtoplije vas pozdravljam sa željom da se što prijatnije provedete između starog Dragačeva i novog Dragačeva. Ovde je nemoguće davati ma kakav znak za početak, jer je već neko učinio, bilo kao gost, bilo kao organizator. Ko je to, to ne zna niko, jer sve ovo što vidite i čujete sačinjava sastavni deo Sabora, a takođe učesnici u Saboru i programu smo i mi kao organizatori i vi, iako kao gosti. Imate priliku da vidite Dragačevo onakvo kakvo je bilo u doba oslobodilačkih borbi protiv Turaka, kada su vojevali Prota Gučanin, Vujo Belokamenac, vojvoda Milić Radović i mnogi drugi, koje je, takođe, blisko vremenu u kome je palo 400 Dragačevaca na Kosovskom boju 1389. godine.

Ali, isto tako, imate priliku da vidite i novo Dragačevo, koje je u 1941. godini dalo najbrojniji i jedan od najboljih partizanskih bataljona, iz koga su rođena četiri narodna heroja, koji je učestvovao i u čuvenoj borbi na Trešnjici. Dragačevo, koje je u toku NOB, i pored najstrahovitijeg neprijateljskog terora, ostalo dosledno NOB-i. Dragačevo, koje je za poslednjih 15 godina, sopstvenim snagama, izgradilo: 15 novih škola, 11 zadružnih domova, 110 km novih valjanih puteva, koje je elektrificirano… Mada je zamisao bila da staro i novo spojimo, da vidimo odakle smo počeli i gde sada stojimo, namera nam je da, u cilju privrednog razvoja, ovaj sabor pretvorimo u tradicionalan… Zahvaljujemo se na pomoći uredništvu “Duge“, “Čačanskog glasa“, “Radio – televizije“, Kulturno-prosvetnoj zajednici sreza Čačak i svim drugim koji su nam pomogli“.

Posle održanog govora i treće prangije otvorio se jedan stari album folklora i tradicije.

“A onda… dogodio se Dragačevski sabor trubača u Guči. Sabor svih sabora. Najsabor“.